Ispovest: Anoniman

Dragi moji manijaci, ne možete ni da zamislite šta je sve u stanju Internet da napravi od čoveka i to za samo 2-3 meseca. Ja ću u ovom teksu ostati anoniman, ali se nadam da će ovakvih slučajeva kao što je moj, biti sve manje i manje, i da će se deca malo opametiti i spustiti loptu na zemlju. INTERNET JE NAJVEĆI POROK!!! Gori je i od droge, i od alkoholizma i od bilo kakve druge zavisnosti. To je zavisnost broj 1! Moj primer:

Ja sam dnevno provodio 2-3 sata na Internetu od po 5-6 konekcija dnevno, radi provere mail-a ili skidanja news-a. To mi je ušlo u naviku, i svakim danom sam bivao sve uvežbaniji, dok mi jedanput nije pao sistem (agggrrr, Windows 95), i onda sam počeo prvi put da shvatam neke stvari. Ja sam jedva izdržao 2 dana bez Interneta. Toliko mi je bilo potrebno da popravim kompjuter. I, hteo sam da crkem od muke zato što nisam mogao da proverim mail.

U to vreme sam dnevno primao oko 20-ak poruka, od kojih su 30% bile razne mailing liste (čisto gubljenje vremena i novca), dok je ostatak inboxa bio popunjen ličnim porukama. Za ta dva dana shvatio sam da sam postao nešto što nisam ni sanjao da postoji – postao sam pravi zavisnik od Interneta koji kao da nije mogao 2 sata pauze da napravi a da se za to vreme bar jedanput ne nakači na net i proveri mail.

Primetio sam da sam posao slabo komunikativan u ljudskom okruženju, da sam bio non-stop između 4 zida i da sam zapostavljao svoje prijatelje i porodicu. Internet mi je bilo novo prezime, novi život!

Svaki put kada bih upalio kompjuter, obavezno bih se okačio na net, inače ne bih znao šta da radim sa njim. Jednostavno, postao sam veoma neodgovoran i nervozan čovek. Češće sam ulazio u sukobe sa drugima, češće sam se nervirao za neke glupe stvari. A ja to nisam uočavao svo vreme. Vrlo često mi se dešavalo da se okačim na net, pokrenem browser i ukucam www. i stanem! Nisam znao šta da radim, koji sajt da posetim, bilo je samo važno da sam na Internetu. Drugovi su me često podrugljivo pitali: „Šta ima novo na netu?“. Posle toga je obavezno dolazio smeh koji sam ja polako počinjao da prezirem.

Najteže je reći sam sebi DOSTA! Kada stignete ovako daleko koliko sam ja bio, da dnevno sedite pred kompjuterom minimum 6 sati a od toga ste najmanje 2 sata na Internetu, vi ste duboko zagazili. Ja vam preporučujem metodu koju sam ja izvršio i delotvorna je.

Uzmite kabal od modema do telefona i dajte ga nekom na čuvanje. Ako izdržite prvih 7 dana, vi ste 80% izlečeni. Ili ako ste baš otišli daleko, a hteli bi malo avanture, u Finskoj postoji prva rehabilitaciona bolnica za net manijake pa se vidimo🙂 nekom drugom prilikom🙂.

~ Anoniman (2001)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s