Ispovest: The X-Fit

The X-Fit – Legenda ili mit…

Internet, možda jedan od najvećih izgubljenih i neotkrivenih svetova za pojedinca, jedinku koja se prvi put susreće sa ovim novim otkrićem…

Pa, da li je to baš tako? Možda i jeste, ali je jedno sigurno – ako jednom postanete zavinik, mora doći dan kada će vam postati jasno da ste prevršili svaku granicu, i odlučiti da dignete ruke od njega. Neko to shvati ranije, neko kasnije, u zavisnosti od motiva koji ga vezuju kako za virtuelni, tako i za stvaran svet oko njega.

Moj slučaj je veoma zanimljiv, ali nimalo jedinstven i poseban. No, osećam potrebu da ga iznesem svima koji žele da čuju.

Do juna 2000. godine, računar je za mene bio sredstvo za učenje i rad, pomalo za zabavu, ali nikako kao „opojna droga“ koje ću se teško osloboditi. Imao sam neku odbojnost prema Internetu, verovatno zato što nisam imao modem. A onda mi je puklo nešto, kvrcnulo, i kupio sam modem, otvorio nalog kod lokalnog ISP-a (ispostava InfoSky u Kragujevcu), i krenuo na prve minute provedene na Internetu.

Počelo je tako što sam prvo krenuo na neke domaće sajtove i neisplativo On-Line brljao po sadržajima. Malo sam obraćao pažnju na e-mail, a onda sam i prvi put osetio potrebu da nešto downloadujem sa neta, i to u Internet Exploreru. Verovatno svi vi već odavno znate da je takvo preuzimanje iole ozbiljnijih datoteka smešno, obzirom da IE ne podržava prekinuti download i veoma je spor za tako nešto. Za mail sam koristio OE4. A onda sam, nakon nekih mesec dana, pronašao novi izvor zadovoljstva – news!!! U tom periodu sam nemilosrdno trošio vreme jer je odnos cene sata i moje tadašnje plate bio takav da oko 200 sati mesečno nije osetno. Ali, ukapirao sam da vreme nepotrebno odlazi, bespovratno odnoseći i taj zarađeni novac. U početku, Internet nije bio toliko važan za mene, a tada sam još uvek veći deo slobodnog vremena posvećivao porodici.

Nakon četrdesetak dana naučio sam neke osnove na newsu i sa OE4 prešao na Gravity za news i TheBat za mail (prvi put sam odabrao i najbolji mailer, objektivno gledano). Prilagodio sam ove klijente da daju maksimum iskorišćenosti resursa, zarad niskog utroška internet vremena. Čisto surfovanje sam doveo na minimum. Ali, u to vreme je počela i lamerska želja za zaradom, te sam se nemilosrdno prijavljivao na programe za „zaradu iz fotelje“, a samim tim i na gomile mailing listi. Otvarao sam besplatne e-mail naloge, ni sam im ne znam broj.

Sledeći korak je bila ideja o izradi lične prezentacije. Oktobra meseca 2000. napravio sam prvu verziju sajta, postavio je na jedan od gomile novoregistrovanih besplatnih hostova (na crosswinds.net serveru) i tada pronašao besplatnu registraciju .com domena na domainzero.com. Onda na brzinu registrovah dva domena – thexfit.com i još jedan koji ovoga puta neću pominjati. Ovaj prvi sam namenio ličnoj prezentaciji, koja je do dana gašenja (nakon 5 meseci postojanja) imala oko 1300 poseta u totalu, odnosno oko 950 unikatnih poseta.

Vremenom sam se sprijateljio sa nekolicinom ljudi koje sam upoznao na netu, i onda je počela nemilosrdna kilometarska prepiska. Ne mogu da kažem da je bilo uzalud, dosta smo se poučili i naučili jedni druge. News je takođe poprimio značajno mesto u mom životu, i svakodnevno sam svoje vreme zarobio u sledeću šemu:

  1. Ujutru, pre odlaska na posao, ustajao bih (nekada i u 4 sata), palio računar, kačio se na net, skidao mail i news, u međuvremenu nešto downloadovao, malo surfovao, i čitao preuzete postove, te oko 7 sati na brzinu gasio računar i trčao na posao.
  2. Za vreme pauze (9:30 do 10:00) dolazio bih do kuće, ponovo uključivao računar, odgovarao na poštu i news poruke koje su me interesovale, kačio se na net, slao te postove i preuzimao nove. Nakon toga, brzo nazad na posao.
  3. Po dolasku sa posla (14:30) palio bih ponovo računar, odgovarao na mail i news, u 15 časova se kačio na net i slao novoodgovorene postove, te preuzimao nove, uploadovao sadržaj na sajt, bavio se „zaradom iz fotelje“, surfovao… Oko 17 časova bih se skidao sa neta i nastavljao dalje sa radom – pripremanjem novih sadržaja za sajtove (u međuvremenu se lična prezentacija podelila na ličnu i underground stanu). Trudio sam se da ih maksimalno održavam.
  4. Kad bi se približavao 21 čas, ponovo bih pregledao poštu i news, odgovarao, kačio se na net, slao/preuzimao, surfovao, i tako do posle ponoći.

Dakle, ovakav nemilosrdan režim „Interent mazohizma“ trajao je nekih pet do šest meseci.

Vremenom sam shvatio, sam od sebe, da kao što je Internet ušao u moj život, tako mora i da izađe. Pred kraj marta 2001. godine odlučio sam da se povučem sa mreže, i sav svoj rad ostavim u prošlosti, okrenem se stvarnom životu i ljudima u stvarnom, materijalnom i opipljivom svetu oko mene.

Tako sam 3. aprila napisao cirkularno oproštajno pismo prijateljima sa kojima sam se do tog trenutka „nemilosrdno“ dopisivao, i u tom podužem pismu rekao o čemu se radi i šta sam odlučio. Naime, zadao sam sebi cilj, da one četiri tačke u kojima se vrtelo moje vreme tokom proteklih pola godine, svedem na svega jednu tačku koja bi glasila otprilike ovako:

Kada završim sa svim porodičnim obavezama i zadovoljstvima u toku dana, ako imam vremena i nisam umoran, oko 21 čas sešću za računar, uključiti ga, odigrati neku igru, nešto napisati, nedeljno preuzeti poštu koja je pristigla (otprilike petkom i utorkom), pogledati šta se piše, odgovoriti ako i kada stignem, i poslati te odgovore sledećeg puta kada budem preuzimao novu poštu.

Naravno, sve ovo bi se moglo raspodeliti na sedam dana u nedelji, tako da bi ukupno dnevno vreme provedeno pored računara iznosilo nešto malo više od sat vremena.

Ali, ništa nije tako jednostavno napustiti. Prvih nekoliko dana pripreme za totalno odustajanje od Interneta bili su praćeni klasičnim kriznim periodom bilo koje bolesti zavisnosti. Mogao bih slobodno uporediti Internet krizu sa krizom pasioniranog pušača ili narkomana koji posle dugogodišnjeg poroka odjednom odluči da snagom svoje volje, bez uzimanja nekih lekova, ostavi taj porok iza sebe. Dakle, najveći problem je bio taj što je računar tu, u prostoriji u kojoj se nalazim svakodnevno, pa je utoliko i bilo teže prihvatiti prvobitnu zamisao. Priznajem, nije mi bilo nidočega tih prvih nekoliko dana. Sama pomisao da ne smem da upalim računar kako bih izgurao do cilja, stvarala je u meni mržnju prema svemu oko mene, ali sam tu veštačku mržnju uspeo da sputam i pretvorim u koliko-toliko ljudski odnos sa porodicom.

Nakon prvih pet dana, dolazak sa posla nije iziskivao uključivanje računara, pauza za doručak nije iziskivala dolazak do računara i kačenje na net, popodnevni sati su bili ispunjeni porodicom a računar je bio „Out Off Order!“. Po isteku prvih trinaest dana (16. aprila), obavestio sam prijatelje da sam pogasio sve besplatne e-mail naloge, „uništio“ ličnu prezentaciju, pogasio sve do tada otvorene besplatne hostove, i ostavio sve staro iza sebe…

Ako želite i vi da se oslobodite Interneta a ne znate kako, odnosno niste smeli ili imali koga da pitate do sada, posavetovaću vas samo u jednoj stvari – budite uporni, postignite maksimalnu samokontrolu, postavite sebi cilj i dok ga ne dostignete nemojte odustajati. Ne dozvolite da vas bilo šta na tom putu slomi i odvuče od namere. Jednostavno, budite uporni i istrajni. Samo tako će svaki vaš cilj biti dostignut. Ali, nemojte želeti nemoguće jer snovi su, ipak, nešto drugo, budite realni u svojim željama i ciljevima!

~ The X-Fit (2001)

P.S. Za svoje izlečenje najviše se zahvaljujem Liji, čoveku koji nema pojma da sam napustio net jer sam otišao u vreme kada je njegov računar bio mrtav, ali se sada čujemo i dopisujemo „ručno“ – papirnom poštom, i rekoh mu da mene više tamo nema.

One thought on “Ispovest: The X-Fit

  1. Odlican post. Iskren i nadasve koristan svima.
    Veliki broj nas jednostavno godinama vodi isti ili slican zivot. I online i ofline.
    Svi koji ne vide na vreme i ne razgranice osnove, budu teski ovisnici-BOLESNICI spremni za lecenje. Oni koji to ne prihvate, odlaze zauvek u drugu dimenziju.
    Zato, ne preterujmo ni u cemu pa ni u koriscenju svih ponudjenih alata na netu koji je jednostavno beskonacan. Imamo realan zivot koji trebamo ziveti a na netu uzivati…Zivot, porodica pa sve ostalo!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s